Let’s talk Period – pregled proizvoda za menstruaciju

Videozapis o menstrualnom zdravlju na raznim jezicima daje odgovore na ova pitanja:

Postoje proizvodi za menstruaciju, koji se

• ubacuju u vaginu (tampon, menstrualna čašica, menstrualni disk),
• koriste izvan vagine (higijenski ulošci, donji veš za menstruaciju),
• koriste samo jednokratno (tampon, jednokratni uložak),
• mogu koristiti više puta (menstrualna čašica, menstrualni disk, platneni ili višekratni uložak, donji veš za menstruaciju).

Sledeća pitanja vam mogu pomoći da donesete odluku:

• Koliko mi je korišćenje jednostavno ili teško?
• Koliko mi je udoban?
• Kako mogu da ga odložim?
• Da li su dostupni voda i sanitarni objekti za zamenu i pranje?
  Zato što: Voda je važna za pranje ruku i čišćenje proizvoda za menstruaciju prilikom njihove ponovne upotrebe.
• Koliko košta?
• Kakav uticaj ima na životnu sredinu?

Ponekad morate isprobati različite proizvode da biste otkrili šta vam najbolje odgovara. Ovo se vremenom takođe može promeniti.

Nakon bolesti ili operacija u genitalnom području, trebalo bi da porazgovarate sa svojim ginekologom o tome, koji proizvod za menstruaciju se može koristiti.

Vata ili toaletni papir se ne preporučuju za menstruaciju.

Pogodni su samo kada nema ništa drugo.

Vata i toaletni papir lako mogu da apsorbuju bakterije i klice.

To može povećati rizik od genitalnih infekcija.

Osim toga, ne upijaju tako dobro kao proizvodi za menstruaciju.

• Redovna zamena proizvoda za menstruaciju je važna za sprečavanje infekcija. Treba ih zameniti nakon određenog vremena. Detaljne informacije o tome možete pronaći u informativnim listovima [Infoblättern (PDF, 577 KB)].
• Pranje ruku – čak i pre presvlačenja – je važno kako bi se sprečilo stvaranje bakterija koje mogu izazvati infekcije.
• Ako se proizvodi za menstruaciju redovno ne menjaju, mogu se nakupiti bakterije. Ove bakterije mogu izazvati stanje koje se naziva sindrom toksičnog šoka (vidi Toxisches Schocksyndrom | Gesundheitsportal).
  Ali ne brinite: Rizik je mali, iako ga treba shvatiti ozbiljno.
• Važno je znati: Ako nosite proizvod za menstruaciju duže nego što je preporučeno i osećate tegobe, najbolje je da se konsultujete s lekarom ili pozovete besplatnu liniju za zdravstvene savete na broj 1450.

• Obavezno operite ruke pre nego što umetnete i izvadite uređaj.
  Tako se smanjuje rizik od prodiranja bakterija u vaginu.
• Udoban položaj pomaže prilikom umetanja proizvoda.
  To se može uraditi sedeći na toaletu, ali i dok stojite, na primer s jednom nogom na ivici kade. Ili čak u čučnju.
• Lubrikant takođe može pomoći pri umetanju.
  Dostupan je u apotekama ili prodavnicama lekova.
• Važno je: Proizvodi za menstruaciju ne utiču na takozvanu „nevinost“. Himen [Hymen] (ranije pogrešno nazvan devičanska koža) je rastegljiv i ne zatvara vaginu.
  U suprotnom, menstrualna krv ne bi mogla da teče.
  Na primer, ginekolog nikada ne može da vidi da li je tampon korišćen ili ne.
  Proizvodi za menstruaciju, koji se ubacuju ne mogu da pokidaju himen.

Informacije o himenu na raznim jezicima možete pronaći ovde: www.oegf.at

Tokom trudnoće i višenedeljnog krvarenja nakon porođaja, ne treba koristiti proizvode za menstruaciju koji se ubacuju u vaginu.

Tokom ovog perioda postoji veći rizik od infekcija.

Nakon porođaja, važno je da postporođajno krvarenje može nesmetano da otiče i da rane prvo zarastu.

Ulošci ili donji veš za menstruaciju su najbolji u ovom slučaju.

Kod ženskih genitalnih obrezivanja [weiblicher Genitalbeschneidung] (FGM/C), umetanje proizvoda za menstruaciju u vaginu može dovesti do bolova, infekcija ili drugih komplikacija.

Kod FGM/C tipa 3 (infibulacija), upotreba proizvoda za menstruaciju, koji se umeću nije moguća.

• Materijali i sastojci u proizvodima za menstruaciju variraju.
  Neki proizvodi mogu sadržavati hemikalije ili mirise.
  Onda je važno promeniti proizvod.
• Sastojci se mogu često pročitati na ambalaži.
• U medijima se često pojavljuju lažne informacije o metalima u tamponima.
  Kaže se da tokom proizvodnje ulaze u tampone i da su loši po zdravlje.
  Prema Federalnom institutu za procenu rizika (Nemačka), tamponi ne predstavljaju opasnost po zdravlje.

Besplatni tamponi ili ulošci dostupni su ovde:

• Crvena kutija (Rote Box) Beč: www.wien.gv.at
• Savetovališta za žene u Burgenlandu: Pregled lokacija se nalazi na Wir regeln das – Land Burgenland.
• Grad Salzburg: Stadt Salzburg – Periodenservicestelle

Više informacija o proizvodima za menstruaciju:

• Videozapis (nemački, turski, arapski): Objašnjenje proizvoda za menstruaciju (Ready for Red): www.ready-for-red.at
• Internet stranica (višejezična): Higijena tokom menstruacije (zanzu): www.zanzu.de
• Informacije na austrijskom znakovnom jeziku (Sex, baff!, equalizent): www.sexbaff.at
• Internet stranice (nemački):
  • Koji mi je najbolji proizvod za menstruaciju? (gesund-informiert.at): www.gesund-informiert.at
  • Tamponi, higijenski ulošci i još mnogo toga (Feel-ok.at): www.feel-ok.at
  • Kako se koriste tamponi, ulošci, čašice i još mnogo toga. (Rat auf Draht): www.rataufdraht.at
  • Menstrualna higijena (sexgesund.at): www.sexgesund.at

Prvi izvor informacija za pitanja o proizvodima za menstruaciju:

• Lekari, posebno:
  • Ginekolog
  • Porodični lekar
  • Školski lekar

Pretraga lekara: www.gesundheit.gv.at

• Centri za zdravlje žena: www.frauengesundheit.at
• Savetovališta za žene i devojčice: www.frauenberatung.gv.at
• First Love ambulanta (savetovališta i savetovanje na mreži za mlade o ljubavi,
  seksualnosti i vezama): www.firstlove.at
• Centri za mlade: www.boja.at
• COURAGE savetovališta (Savetovanje u oblasti istopolnih, biseksualnih i transrodnih stilova života): www.courage-beratung.at
• Telefonske linije za pomoć:
  • Besplatna telefonska linija za zdravstvene savete 1450 dostupna je 24 sata dnevno za žalbe i nedoumice: Telefon: 1450, www.1450.at
  • Služba za žene: besplatne informacije za sve situacije, telefon: 0800 20 20 11 www.bmfwf.gv.at
  • Rat auf Draht: Telefon: 147, www.rataufdraht.at

Videozapisi na više jezika o zdravstvenoj zaštiti u Austriji:

• Kolekcija videozapisa (Austrijski portal o zdravlju) www.gesundheit.gv.at